Skip to content

STAROSLOVENSKA MITOLOGIJA

Bogovi starih Slovena
Slovenske bogove jako je teško klasifikovati. Njihove funkcije često se mešaju, a sama njihova priroda je neizdiferencirana. Zbog toga nije moguće slediti neku od matrica kojom se najčešće sistematizuju mitologije ostalih naroda, kao što je recimo astrološka matrica ili matrica kabalističkog Drveta života. Zato smo bogove Slovena klasifikovalina dva načina, kao one tradicionalne i kao one netradicionalne. Da bi podela bila preciznija tradicionlane smo podelili na Kijevski i Polapski panteon, kao i na bogove koji su se obožavali na drugim teritorijama. Kijevski panteon je, naravno vezan za Istočne Slovene, a polabski je bio vezan za Slovene koji su živeli između reke Odre i Labe, dok je njihova granica na severu bila Baltičko more. Polapski panteon, međutim, obuhvata mnogo širu teritoriju na kojoj su živela mnoga plemena kao što su Polabljani, Obotri i mnogi drugi. U netradicionalna božanstva spadaju pretežno božanstva slovenskog vedizma, neopaganskog pokreta koji je zasnovan na knjigama Aleksandra Asova i Jurija Miroljubova. Međutim, u netradicionalne bogove stvaili smo i one čija je tradicionalnost diskutabilna, odnosno, za koje se ne može sa sigurnošću tvrditi da su slovenskog porekla.

Postoji mnogo načina na koje se mogu klasifikovati božanstva slovenske mitologije. Osim klasične, geografke podele može se izvšriti i podela po tradicionalnosti, odnosno, autentičnosti slovenskih božanstava. Potreba za ovakvom podelom ukazala se nedugo posle nastanka slovensko-vedskog neopaganskog pokreta čiju su rodonačelnici Jurij Miroljubov i Aleksandar Asov. Ako uzmemo u obzir podelu po tradicionalnosti, odnosno autentičnosti, slovenske bogove možemo podeliti u tri osnovne grupe. U prvu grupu spadaju ona božanstva za koja sa sigurnošću možemo tvrditi da su deo slovenske verske tradicije tj. da su to bogovi koji su imali svoje hramove, sveštenike i poštovaoce. U ovu grupu, spadali bi, recimo, Veles, Svetovid, Radgost i ostali bogovi koje možemo nazvati tradicionalnim božanstvima. U drugu grupu spadaju bogovi čije je slovensko poreklo diskutabilno i bogovi za koje se postavlja pitanje da li su božanstva po sebi ili su njihova imena zapravo samo drugi nazivi već postojećih božanstava. Ovoj grupi mogli bi da pripadaju Horz, Devana, Zizileja (čije je ime, najverovatnije samo jedno od imena boginje Žive) itd. Poslednja, treća grupa obuhvatala bi božanstva za koja sa sigurnošću možemo tvrditi da nisu izvorno slovenska već da su preuzeta iz nekog drugog religijskog sistema. Iako imena ovih entita postoje u različitim varijacijama i u slovenskom jeziku, nemamo nikakve materijalne dokaze da su Sloveni obožavali ova božanstva. U treću grupu, dakle, spadaju božanstva slovenskog vedizma, pokreta o kome je već bilo reči u uvodnom izlaganju. Božanstva koja su na ovaj način postala deo slovenske mitologije svoje poreklo imaju u Rig vedi i ostalim svetim indijskim spisima. Krišnji, Višnji i Mater Sva samo su neki od bogova koji su svoje mesto našli u neopaganskom sistemu slovenskog vedizma. Između ostalih, tu je i Indra, koga ćemo ovom prilikom pažljivije proučiti.Za kraj smo ostavili božanstva koja se samo uzgredno spominju u izvorima o staroj slovenskoj religiji.

http://www.starisloveni.com/Bogovi.html

Zadatak: Prepoznati sličnosti sa grčkom mitologijom i prokomentarisati.

LOGIČKE POGREŠKE

Logičke pogreške u zaključivanju dele se na logičke pogreške u širem smislu i logičke pogreške u užem smislu.
U logičke pogreške u širem smislu spadaju svi nevaljani zaključci.
U logičke pogreške u užem smislu spadaju paralogizmi što su nenamerne, nesvesne pogreške i sofizmi svesne i namerno izvedene pogreške u zaključivanju.
Aristotel je tvorac ove vrste podele pogreški, ali i podele pogreški koje imaju svoj izvor u jeziku i one koje ne zavise od jezika. Prve su dobile latinski naziv fallacie dictionis, a druge fallacie exstra dictionem.
On sam je razlikovao šest vrsta logičkih pogreški koje izviru iz jezika, i sedam vrsta koje sa jezikom nisu povezane.

Zadaci: Naučiti sve poznate sofizme i naučiti trinaest latinskih naziva Aristotelovih pogreški.

Platonova “ Odbrana Sokrata „

Odbrana Sokratova
PLATON ODBRANA SOKRATOVA
Prvi deo BESEDA PRE GLASANjA DA LI JE SOKRAT KRIV ILI PRAV
a) Razlika između kićene, ali lažne, i proste, ali iskrene besede
I
Kakav su utisak, građani atinski, učinili na vas tužioci moji, to ja ne znam. Ja, evo, od njihovih beseda gotovo ne poznajem sam sebe: tako su ubedljivo zvučale njihove besede. Pa ipak, rekao bih, nikakve istine nisu kazali. A među mnogim lažima što su ih izneli najviše sam se začudio jednoj, i to onoj gde su vas opominjali da se morate čuvati da vas ne prevarim, jer sam vest besednik. Što se ne zastideše da ću ih odmah činjenicama pobiti kad se pokaže da nisam nikako vest besednik, — to mi se učini da je vrhunac njihove bestidnosti, ako možda ne zovu veštim besednikom onoga ko istinu govori; jer ako tako misle, onda bih potvrdio da sam besednik — samo ne prema njihovom obrascu. Oni, dakle, kao što ja tvrdim, ili su kazali od istine nešto malo ili ništa; ali od mene čućete ćelu istinu. Ali, tako mi Diva, građani atinski, ono što ćete od mene čuti, to neće biti besede kao što su njihove, ulepšane glagolima i imenicama, ni iskićene, nego beseda jednostavna i sa običnim izrazima. Jer sam tvrdo uveren da je pravo ono što kažem, i niko od vas neka ne očekuje drukčije. Ta ne bi, začelo, ni dolikovalo, građani, ovim godinama mojim da kao ludo momče slažem besede i da pred vas izlazim. Ali vas, građani atinski, usrdno molim i zaklinjem: ako u mojoj odbrani čujete onakve iste reci kakvima sam navikao da se služim na trgu kod menjačkih stolova, gde su me mnogi od vas čuli kao i na drugom mestu, nemojte se čuditi i nemojte vikati zato! Stvar je u ovome. Ovo danas je prvi put kako izlazim pred sud kad mi je već sedamdeset godina. Zatim, ja ne umem besediti kao što se ovde besedi. Uzmite da sam ja ovde slučajno stranac u punom smislu, vi biste mi, razume se, opraštali kad bih se služio onim narečjem i onim načinom u kome sam odrastao. Tako se, eto, i sada obraćam vama sa opravdanom, kako mi se čini, molbom da ne gledate na način moje besede — možda će ona biti lošija, a možda i bolja — nego samo da gledate na to i samo na to pažnju da obraćate da li ja pravo govorim ili ne, jer to je dužnost i zadatak sudijin, a besednikov — istinu govoriti.
b) Predmet: dve vrste tužilaca
II
Pre svega, dužan sam, građani atinski, odbraniti se od prvašnje lažne tužbe i prvašnjih tužilaca, a zatim od docnije i od docnijih. Protiv mene su ustali mnogi tužioci i tuže me pred vama, i to odavno, već mnogo godina, ali ništa istinito ne iznose. Tih ljudi ja se više bojim nego li Anita i njegove družine, mada su i ovi opasni. Međutim, građani, opasniji su oni drugi koji su mnoge od vas još u detinjstvu hvatali i uveravali vas i optuživali me, a ništa ne bese istina: »Ima neki Sokrat, kažu, mudar čovek, koji razmišlja o nebeskim pojavama i koji je ispitao sve što je pod zemljom i koji ume lošiju stvar da pravi boljom«. Ti ljudi, građani atinski, koji su takav glas raširili, to su oni opasni tužioci moji. Jer, oni koji su ih čuli, misle da ti ljudi koji takve stvari ispituju ni u bogove ne veruju. A zatim, tih tužilaca ima velik broj, i oni se već dugo vremena tim poslom bave, i vama su se obraćali još u onim vašim godinama kad ste im najlakše mogli poverovati, jer ste bili još deca, a samo neki od vas i mladići, pa su me optuživali, razume se, u vetar, jer nikoga nije bilo da se brani. A što je od svega toga najčudnovatije, to je što im ni imena ne mogu znati ni kazati, osim ako je ko među njima slučajno pisac komedija: a svi oni koji su vas iz zavisti ili iz strasti za klevetanjem za se pridobijali, kao i oni koji su sami bili uvereni i druge uveravali — ti su najnepristupačniji. Nijednoga od njih ne mogu ovamo pred sud da dovedem, ni da pobijem, nego moram, razume se, da se borim kao sa senom i da se branim i da pobijam, a nikoga nema da odgovara. Uzmite, dakle, i vi da su se, kao što kažem, podigle protiv mene dve vrste tužilaca, i to jedni koji su me sada tužili, pa onda oni pređašnji što sam ih maločas napomenuo; i uzmite na um da mi se na prvom mestu valja odbraniti od starih! Ta vi ste i pre tužbama tih ljudi poklonili pažnju, i to u mnogo većoj meri nego tužbama ovih sadašnjih. Dobro! Treba, dakle, da se branim, građani atinski, i da se trudim da vam istisnem iz srca onu klevetu što ste je vi u toku dugoga vremena usvojili, i to da je istisnem u tako kratko vreme. Želeo bih zaista da moja odbrana ne ostane bez uspeha ukoliko je to bolje i za vas i za mene. Ali držim da je to teško, i nipošto mi nije nepoznato kakva je to rabota. Ali opet — neka ide stvar svojim tokom kako je Bogu drago: zakon zahteva poslušnost, i treba se braniti.
c) Pobijanje javnog mnenja (gl. III—X)
III
Bacimo, dakle, pogled na početak! Koja je ono tužba koja je donela klevetu na me i koja je Mel&tu dala hrabrosti da podigne ovu tužbu protiv mene. Dobro. Šta su, dakle, klevetnici uzeli u svojim klevetama protiv mene? Moram ih uzeti kao tužioce i njihovu tužbu pročitati kao tužbu tužilaca: »Sokrat krivo radi i predaleko ide kad ispituje ono što je pod zemljom i što je na nebu, i kad lošiju stvar pravi boljom, i kad druge to isto u č i.« Tako nekako glasi tužba. To ste i samii gledali u komediji’ Aristofanovoj: nekakav Sokrat lebdi onde i govori da vazduhom putuje, i mnoge druge budalaštine blebeće; a od svega toga ja ništa, ni mnogo ni malo, ne razumem. Ja to ne govorim kao da omalovažavam tu nauku ako ima ljudi koji su u nečemu takvome mudri — da me ne bi Melet tolikim tužbama optužio — nego zato što ja, građani atinski, nikakva znanja nemam o tim stvarima. A za svedoke zovem mnoge od vas same i molim vas da obavestite jedni druge i da kažete koliko vas je ipak čulo moje razgovore! Ima vas mnogo takvih. Izveštavajte, dakle, jedni druge je li ko od vas ikad čuo, Sli malo ili mnogo, da sam o takvim stvarima razgovarao! Po tome ćete saznati da tako stoji i sa svim ostalim glasovima što ih svetina o meni rastura.

Preuzeto sa:
http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%9E%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0

Pročitati kompčetan tekst sa navedene adrese i dati svoje mišljenje u komentarima!

Filozofska Sekcija


Grčki mitovi   

Osnova filozofske sekcije je prevashodno produbljivanje znanja iz filozofije kao i obrada posebnih filozofskih disciplina i delova iz knjiga sa kojima učenici nemaju mogućnosti da doрu u komtakt.
Kako sam razvoj zapadnoevropske filozofije počinje čudjenjem, što je osnova filozofske  misli to je nemoguće preskočiti razvoj starogrčke mitologije.Mit je poseban oblik  pogleda na svet i mitska svest je prvi oblik filozofije.
Za Grčku mitologiju interesanta je teogonija to jest hronologija bogova.Mnogi elementi ove mitologije poklapaju se sa rimskom mitologijom, kao npr Herakle se u rimkoj mitologiji naziva Herkul. Za mitologiju je karakteristiиno da im je vrhovni božanstvo bio Zevs koji je živeona plnini Olimp kao i ostala božanstva. Mnoge mitološke  likove karakteriše i njihov status polubožanstva.
Sve je nastalo iz Haosa što je zajedniško i grćkoj i rimskoj mitologiji, zatim se
ističe Gea a onda Kronos(vreme).
Od najpopularnijih mitova mogu se nabrojati mit o Pandori, Tantalu, Sizifu, Prometeju, Dedalu i Ikru, Adonisu i Afroditi.

Zadaci:

Pročitati navedene mitove i prepoznati vezu sa skrivenim porukama koje mitovi šalju filozofiji i svoje mišljenje poslati u komentaru.

Literatura-Edukativni sajtovi:
1. „GRČKI MITOVI“, Robert Grevs,Narodna bibljoteka Srbije, Beograd, 2002

2. KNJIŽEVNOST I CIVILIZACIJA,ROBERT GREVS,GRČKI MITOVI,šesto izdanje, PREVELA GORDANA MITRINOVIĆ-OMČIKUS,NOLIT • BEOGRAD

3. Mitovi

4. Grčka mitologija

5. Филозофска секција